Radeći na svom istraživanju percepcije, istovremeno sam se duboko posvctio temeljnom istraživanju literature o uspehu, štampane
u Sjedinjenim Državama od 1776. godine do danas. Citao sam i upijao bukvalno na stotine knjiga, članaka i eseja iz oblasti samopoboljšanja,
popularne psihologije i samopomoći. Na dohvat ruke mi je bila količina i vrsta materije koju slobodni i demokratski narodi smatraju rešenjem
uspešnog života.
Pošto je moja studija obuhvatila 200 godina tekstova o uspehu,
primetio sam zastrašujući obrazac koji se ponavljao u njihovom
sadržaju.
Zbog našeg bola i zbog sličnog bola koji sam video u životima
i odnosima mnogih ljudi s kojima sam tokom godina radio, sticao sam
sve veći i veći utisak da je literatura o uspehu u proteklih 50 godina
uglavnom površna.
Bilo je tu svakojakih prikaza društvene svesti,
tehnika i brzih rešenja – sa akutnim lekovima koji su se odnosili na
akutne probleme, uspevajući ponekad da ih reše ali samo privremeno;
medutim, suštinski hronični problemi ostajali su nezalečeni što im je
omogućavalo da se gnoje i ponovo izbijaju na površinu.
Nasuprot tome, skoro sva literatura se u prvih 150 godina
fokusirala na tzv. etiku karaktera kao temelj uspeha – pojave kao
što su integritet, upornost, vernost, umerenost, smelost, pravednost,
strpljivost, marljivost, jednostavnost, skromnost i Zlatno Pravilo.
Autobiografija Bendžamina Frenklina jeste tipičan predstavnik te
literature. U suštini, to je priča o naporima jednog čoveka da integriše
određene principe i navike duboko u svoju prirodu.
Etika karaktera uči da postoje osnovni principi uspešnog života
i da ljudi mogu da iskuse istinski uspeh i dožive sreću samo ukoliko
nauče da integrišu ove principe u svoj osnovni karakter.
Ubrzo nakon I svetskog rata, osnovni pogledi na uspeh pomereni
su sa etike karaktera na ono što bismo mogli da nazovemo etikom
ličnosti. Uspeh je obuhvatio više funkcija ličnosti, javnog imidža,
stavova i ponašanja, veština i tehnika, kojima se ubrzava proces ljudske
interakcije. Ova etika ličnosti u suštini je imala dva puta: jedan su
predstavljale tehnike ljudskih i javnih odnosa, a drugi pozitivan
mentalni stav (PMS).
Nešto ove filozofije izraženo je i u inspirisanju,
a ponekad i u vrednovanju fraza poput „Tvoj stav određuje tvojuIznutra – Spolja 25
vrednost”, „Prijatelji se stiču smeškanjem a ne mrštenjem” i „Šta god
da ljudski um može da smisli, ujedno veruje da to može i da ostvari.”
